Црвени крст Краљево

Историјат - Племенитост као мисија

Када је изашао Извештај о раду „Српскога друштва Црвенога крста“ за годину 1877 – 1884, у њему, на двадесет четвртој страници, нашао се попис од 24 пододбора Црвеног крста који су основани 1876. године. Ту се помиње и пододбор у Карановцу (како се звало Краљево у то време). Зна се да је, већ на свом почетку, овај Пододбор прикупљао помоћ „у новцу и стварима“.Од тих средстава помаган је рад месне резервне болнице која је у тадашњим ратовима радила у тадашњем Карановцу. Први познати оперативни кадар Црвеног крста нашег места чинили су: Милан Марковић, председник пододбора, Глиша Протић, потпредседник, док је благајник био: Милош Црвчанин, а деловођа Сава Јовичић. Одборници и одборнице су били: Василије Боровњаковић, Димитрије Радосављевић, Милисав Петковић, Круна Новаковића, Антонија Ковача и Дивна Хаџи Ристе Наумовића. Свакако најинтересантнија личност у историји краљевачког Црвеног крста био је протојереј-ставрофор Саватије Божић. Када је као свештеник, дошао у Карановац из Рашке, постао је члан ове организације, а недуго затим је постао њен председник. На овој функцији је био 25 година. Врло активан на многим пољима народног просвећивања, Саватије је успешно водио рад Црвеног крста. У време сушних и гладних година, са сарадницима, набављао је жито из Војводине које је потом дељено сиротињи, организовао је болничке курсеве у којима је учествовала и његова супруга Босиљка и уопште радило се на просвећивању народа на пољу здравства. Добра је била сарадња и са другим организацијама Црвеног крста, о чему сведочи и признање које је Саватије добио од Мостарског Црвеног крста, као награду за прикупљење помоћи која је била слата у Мостар. За целокупни труд на хуманитарном пољу добио је Орден Црвеног крста.

У предратном периоду, интересантно је поменути, у Краљеву је било основано дечије хранилиште под окриљем светог Николаја Жичког. Значајно је да ће Црвени крст активно учествовати у раду и издржавању овог хранилишта особито после краја рата када Николај више није био ту. О раду Црвеног крста у периоду Другог светског рата мало се зна. Биле су то године у којима је Краљево много пострадало. Свакако да је то утицало и на рад ове организације. Педесетих година, Црвени крст је добио на поклон зграду, у којој се данас налази, од своје велике активисткиње, чувене краљевачке добротворке, Живке, удове угледног краљевачког трговца Љуба Ђокића. Период обнове и напретка земље,протекао је у редовним околностима прикупљања помоћи како за невољнике из локалне средине, тако и за остале (чак и иностранство – период „синајске кризе“). Организовано је добровољно давалаштво крви и тд. Деведесете године су биле зле године. Краљевачка општина била је уточиште небројеним избеглицама из Хрватске, потом Босне и Херцеговине и на крају са Косова и Метохије. Црвени крст Краљева је у том периоду даноноћно радио на прихватању и збрињавању изгнаних. У том послу, запосленима су помагали многобројни волонтери. На жалост и данас постоји потреба да Црвени крст помаже овим лицима којих је у Краљеву и околини много.

Поред ових обавеза Црвени крст, данас, организује разне здравствено-социјалне едукације, води добровољно давалаштво крви, координира хуманитарним акцијама. Води клуб младих „Даринка – Даца Петрашиновић“. Има добру сарадњу са страним хуманитарним организацијама, особито са шкотском организацијом „Blythswood care“, италијанским „Un ponte per…“ као и хуманитарном организацијом наших исељеника из Аустрије „Високи Дечани“.